Nije teško voleti Alfa Romeo, ali nije teško ni osetiti duboku frustraciju zbog sposobnosti poznatog italijanskog brenda da nastavi da se sapliće preko istih prepreka. Kompanija je oduvek bila dobra u pružanju dizajna i harizme, manje u kvalitetu izrade i pouzdanosti – u meri u kojoj novi izvršni direktor Žan-Filip Imparato priznaje da je upoznat sa većinom izlizanih viceva inspirisanih krhkošću ranije ponude njegove kompanije.
Nakon njegovog dolaska iz Peugeota, Imparatova odlučnost da novi Tonale neće postati još jedan punchline je jedan od razloga što stiže kasnije nego što je planirano. Originalni koncept Tonale za kompaktni SUV pozicioniran ispod postojećeg Stelvia prikazan je na Salonu automobila u Ženevi još 2019. godine i, s obzirom na apetite premium tržišta, odmah je bio na brzom putu proizvodnje. Odloženo je zbog COVID-a i nestašice poluprovodnika, ali i potreba da se osigura kvalitet odgovarao je očekivanjima Imparata. Zbog čega neće stići u Australiju do prve polovine sledeće godine.
Voleo bih da mogu da vam kažem o vrhunskom plug-in hibridu od 202 kV, onom koji će kombinovati napore 1,3-litarskog turbo benzinskog motora napred sa električno okrenutom zadnjom osovinom. Nažalost, ovo nije potvrđeno za Australiju, a moja prva vožnja u Italiji bila je ograničena na manje moćnu verziju od 118 kV od 1,5 litara koja koristi hibridni sistem od 48 volti i šalje pogon isključivo na prednje točkove preko sedmostepenog menjača sa duplim kvačilom . (Manje moćna verzija istog motora će se takođe nuditi u Evropi, ali Australija će verovatno dobiti samo vrh.) Teško je zamisliti čak i najstrastvenijeg Alfistija koji se previše zabrinuo oko novog automobila koji bi trebalo da ima 8,8 -sekunde za isporuku merila 0-100km/h.
Ipak, Alfa zaslužuje mnogo pohvala za Tonaleov dizajn. U stvarnom životu izgleda barem jednako dobro kao i na slikama, sa timom za stilizovanje koji je uspeo da napravi automobil koji izgleda bolje proporcionalno od skoro svih očiglednih alternativa, uprkos relativno skromnih 4528 mm ukupne dužine. Kompaktni krosoveri inače nisu moja stvar, ali većinu dana sam proveo zureći u razne primere Tonalea i mučio se da pronađem loš ugao. Trostruki elementi farova i kompaktna prednja rešetka u obliku srca su nepogrešivo Alfa, kao i zadnji ekran koji se omota i prelepi „teledijalni“ aluminijumski točkovi.
Tonaleova kabina takođe impresionira – nekoliko koraka dalje od Stelvija ili Đulije. Ovde je odmah očigledna Imparatova potraga za kvalitetom, sa mekim materijalima u većini dodirnih oblasti i daleko boljom ergonomijom. Digitalni instrumenti su standardni, a tu je i jasno prikazan novi ekran osetljiv na dodir od 10,25 inča koji pokreće Alfin novi UI sistem, koji radi intuitivno i čisto. Takođe podržava unose glasovnih komandi koje pokreće Aleka.
Još uvek postoji razumna količina konvencionalnih sklopnih uređaja, sa tempomatom i ADAS kontrolama na prednjoj strani volana pored dugmeta za pokretanje motora, plus fizičkim prekidačima za grejanje i ventilaciju ispod ekrana osetljivog na dodir. Rotacioni kontroler za tri ‘DNK’ dinamička režima nalazi se pomalo nespretno na dnu centralne ploče; bilo je teško videti sa vozačevog sedišta u test automobilima sa levim kukom. Ali čvrste, metalne lopatice menjača na volanu plišanije Veloce verzije su bile briljantne – detalj sa kojim se previše proizvođača automobila jednostavno ne zamara. (Australijske specifikacije još nisu finalizovane; moguće je da će sve naše verzije dobiti ovo.)
Ima dobar prostor napred i dosta podešavanja položaja za vožnju, i iako su zadnja sedišta Tonalea predvidljivo čvršća zahvaljujući opadajućoj liniji krova, tamo pozadi još uvek ima održivog prostora za odrasle. Osim uglađenog korisničkog interfejsa, povezanost je takođe dobra – i Alfa je donela praktičnu odluku da ima i USB-A i USB-C portove napred i pozadi, što znači da kupci neće morati da ulažu u više adaptera za različite generacije tehnologije. Prefinjenost se pokazala impresivnom, kabina je ostala tiha čak i pri brzom tempu krstarenja koji dozvoljava italijanska Autostrada. Srećan sam što mogu da potvrdim da tokom četiri sata u dva različita automobila nisam čuo nijednu škripu ili zveckanje od bilo kog dela opreme.
Ali iskustvo vožnje je mnogo manje uglađeno. Motor od 1,5 litara nije predodređen da se nađe na dugačkoj listi sjajnih Alfa pogona. Radi u Millerovom ciklusu da bi povećao ekonomičnost, i dobija turbo punjač promenljive geometrije, ali zvuči drsko kada se produži, izgleda da ne uživa u okretanju i pati od nedoslednog odziva gasa zbog čega se često oseća kao da još uvek postoji snaga primeniti nekoliko otkucaja nakon podizanja. Hibridni motor od 15kV od 48V može sam da motiviše automobil pri malim brzinama – skoro sve manevrisanje će se obavljati kao EV – ali bilo je nekih primetnih nedostataka pri prelasku sa električne na snagu sagorevanja, posebno u novom ‘Napredna efikasnost’ eko režim, koji je imao toliko oklevanja da je bio prilično neupotrebljiv u rezu i naponu italijanskog saobraćaja. Menjač sa dvostrukim kvačilom je takođe izgledao nedovoljan inteligencijom kada je ostavljen u Drive, i imao je tendenciju da lupa između većeg stepena prenosa gasa.
Alfa se ponosi brzim upravljanjem Tonale-a, sa odnosom nosača od 13,6:1, što je veoma visoko u ovom delu tržišta. Ovo zaista daje oštre reakcije prednjeg kraja, a takođe je veoma dobro odolevao nedovoljno upravljanju za crossover sa prednjim pogonom, P-Zero gume pronalaze impresivno prianjanje u užim skretanjima. Ali povratna informacija upravljača je predvidljivo prigušena kroz električnu pomoć, dinamički režim koji se može prebaciti povećava težinu, ali ne donosi pravi osećaj. Opcioni aktivni prigušivači davali su nešto oštrije reakcije prednjeg kraja kroz upravljanje, a takođe su imali i nešto fleksibilniju vožnju u svom najmekšem podešavanju. Pasivni amortizeri sa dvostrukim ventilom bili su čvršći na grubljim površinama pri nižim brzinama, ali oba automobila koja sam vozio vozila su se na najvećim točkovima od 20 inča. Pedala kočnice sa e-pojačavanjem se osećala bolje od one na Stelviu, iako sa blagim kašnjenjem odgovora pri nežnoj upotrebi.
To je prilično pokriven fizički automobil, ali Alfa je takođe odlično poigrala činjenicu da će Tonale takođe imati jedan od modernih digitalnih Nezamenljivih tokena. Uskoro se ispostavilo da je (virtuelna) stvarnost na neki način kratka u vezi sa ovom hajpom, pri čemu je NFT u suštini samo način da zaštiti šifrovanu verziju servisne istorije automobila – pri čemu Alfa takođe kaže da to neće biti moguće za ne -zvanični prodavci ili radionice da ažuriraju ovo. Međutim, naglasak na troškovima vlasništva ide dublje – sa Imparatoom koji potvrđuje da želi da isporuči preostale vrednosti koje bi bile konkurentne BMV-ovim na svim glavnim tržištima, uključujući Australiju.
Dobra vest za sada je da Tonale dobro upravlja osnovama. Izgleda sjajno i takođe se oseća mnogo solidnije konstruisano od bilo kog od svojih prethodnika. Na osnovu našeg prvog skretanja u Italiji, dinamika još uvek nije tu, ali će uvek biti lakše podesiti i podesiti podešavanja ogibljenja i pogonskog sklopa nego rešiti vrstu eklatantnih problema sa kvalitetom koje je Alfa donela kao standard. Na prvi utisak, potrebno je više uglađenosti ako želi da ostavi utisak u ovome.
