Ruski sve provokativniji upad u Ukrajinu mogao bi da raseli desetine hiljada civila, poremeti tržišta akcija, destabilizuje evropske lance snabdevanja – i, prema rečima stručnjaka za energetiku, dovede globalne cene goriva do neviđeno visokih.
Tokom proteklog meseca ruske oružane snage bile su stacionirane na ukrajinskoj granici i oko nje, predstavljajući zloslutnu pretnju invazijom. Od početka ove nedelje, vojska od 200.000 vojnika počela je da upada u međunarodno priznatu suverenu državu.
Predsednik Vladimir Putin bi mogao da odustane nakon pripajanja promoskovskih regiona na istoku ili da baci kocku na invaziju na kopno u punom obimu, međutim, svaki potez bi verovatno imao značajne posledice na međunarodnu trgovinu gorivom i doveo do povećanja cena za obične Australijanci na bouzeru.
Rusija je trenutno treći najveći svetski proizvođač sirove nafte – primarne sirovine koja se koristi za proizvodnju benzina i dizela – iza samo SAD i Saudijske Arabije, a otprilike 2,5 odsto njene ukupne proizvodnje se transportuje ukrajinskim naftovodima.
Iako ovo možda ne zvuči kao značajan deo, svaka destabilizacija regiona mogla bi da ugrozi tu ponudu i uplaši strana tržišta.
Dalje, nedavna primena zapadnih ekonomskih sankcija Rusiji i oligarsima koji su im Putinovi saveznici – uključujući Genadija Timčenka (ispod), višemilijarderskog vlasnika petrohemijskog giganta Sibur Holding – može dovesti do mera politike odmazde osmišljenih da udare strane zemlje po džepu. .
Cena goriva već raste širom sveta zbog širokog i složenog spektra faktora. U Australiji, benzin od 95 oktana ima prosečnu cenu od 1,79 dolara na nacionalnom nivou (od 23. februara 2022.).
Na tom nivou, punjenje Volksvagen Polo gradskog automobila iz praznog košta 71,60 dolara, a punjenje terenaca Mazda CKS-30 košta 91,29 dolara. Punjenje dizel Toiote HiLuk ute – trenutno najpopularnijeg vozila u Australiji – po nacionalnom proseku od 1,70 dolara po litru košta 136,00 dolara.
Međutim, zbog nedavnih događaja, analitičari očekuju da će se ti brojevi povećati za između 10 i 20 odsto u narednim nedeljama i mesecima.
„Situacija u Ukrajini će verovatno dovesti do još viših cena goriva u Australiji“, rekao je za Drajv Vlado Vivoda – viši predavač strateških studija i stručnjak za međunarodne energetske odnose na Univerzitetu Dikin.
„Obim povećanja cena zavisiće od razmera invazije ili sukoba, kao i od reakcije međunarodne zajednice na to – uključujući obim sankcija i ruskih odgovora, posebno kada se oni odnose na njen izvoz nafte i gasa.
Prošle nedelje je investiciona kompanija JP Morgan predvidela da bi cene nafte mogle da porastu na 120 dolara po barelu ako se čini da ruski izvoz oslabi. Trenutno je cena nafte oko 91 dolar.
„Moja procena je da bi [povećanja koja je predvideo JP Morgan] u proseku iznosila najmanje 2,00 dolara po litru [za benzin] u glavnim gradovima Australije… najveće cene goriva do sada“, primetio je gospodin Vivoda.
Po 2,00 USD po litru, punjenje Volksvagen Polo gradskog automobila iz praznog bi koštalo 78,00 USD, a punjenje Mazde CKS-30 SUV-a koštalo bi 102,00 USD. Punjenje dizel Toiote HiLuk ute po uporedivoj ceni koštalo bi oko 160,00 dolara.
Gospodin Vivoda je dodao, u najgorem slučaju, ruska invazija u punom obimu i ekonomske sankcije koje su usledile mogle bi dovesti do visokih cena od 2,20 dolara po litru standardnog bezolovnog benzina u Australiji. Međutim, on to smatra malo verovatnim osim ako se okolnosti dramatično ne promene.
„Alternative ruskoj nafti su retke na skučenom tržištu i cene bi morale da rastu… Svaki značajan poremećaj bi imao ozbiljan uticaj na cene.
„Samo oko 250.000 barela ruske nafte se transportuje cevovodima u Ukrajini, ali bi evropskim rafinerijama bilo teško da nađu alternative ovoj mešavini srednje kisele sirove nafte u kratkom roku.
Po najvišoj ceni od 2,20 dolara po litru u Australiji, punjenje Volksvagen Polo gradskog automobila iz praznog bi koštalo 88,00 dolara, a punjenje terenaca Mazda CKS-30 koštalo bi 112,20 dolara. Punjenje dizel Toiote HiLuk ute po uporedivoj ceni koštalo bi oko 176,00 dolara.
Uprkos smelim predviđanjima, gospodin Vivoda tvrdi da je malo verovatno da će fluktuacije značajno uticati na ponašanje potrošača i navesti kupce automobila da razmotre manje motore ili električne modele.
„Dugoročne cene benzina na ili iznad 2,50 dolara po litru bi verovatno bile dovoljne da se pređe prag tolerancije među mnogim potrošačima i da alternative budu sve privlačnije.
“Postoji nekoliko faktora koji mogu dovesti do promene kupovnih navika u pogledu izbora automobila. Prvo, i što je najvažnije, ovo treba da bude podstaknuto promenama vladine politike prema alternativnim gorivima i tehnologijama u sektoru transporta, zajedno sa javnim porukama. , finansijski podsticaji koji podstiču prelazak na električna vozila i propisi o standardima goriva za automobile“.
