Italija rizikuje da se zaleti u električni automobil
Prošlo je više-manje pet godina da, kada smo stigli u decembru, govorimo o narednoj godini kao o “prekretnici” za električne automobile. I zaista, gledajući nedavnu prošlost, bilo bi kratkovido ne prepoznati kvantne skokove koje je ovaj sektor napravio. Ovaj put, međutim, u Italiji, diskurs rizikuje da bude duboko drugačiji.
Da, jer ako u ostatku Evrope način elektrifikacije ostavlja vrlo malo prostora za oklijevanje i usporavanje, kod nas kao da se nešto odjednom zaglavilo. sta se desava? Neoprostiva nepažnja “Ima toliko, toliko razočarenja”, komentira Frančesko Naso, generalni sekretar Motus-E, “izvan propasti poticaja, koji bi i dalje bili potrebni i koje imaju sve veće evropske zemlje osim Italije, više zabrinjava nedostatak pažnje za sektor kao što je automobilski sektor, od suštinskog značaja za industrijski razvoj zemlje“. Problem koji se za Naso “ne može riješiti sa par sastanaka automobilskog stola u Miseu”, čiji je kredibilitet, štaviše, “u opasnosti da nestane”. Na kraju krajeva, prije ponižavajućeg guranja i povlačenja ekološkog bonusa, obećanje sjajnog trogodišnjeg plana za automobil od 3 milijarde eura počelo je upravo tu.
Neka nada se ponovo rasplamsala s programima o eMobilnosti odobrenim u Domu, kao i s hipotezama o odstupanju budžeta u posljednjih nekoliko sati. Ali trenutno, sa skupom bombom za deaktiviranje, pronalaženje relevantnih resursa za održivu mobilnost izgleda prilično komplikovano.
Tržište i poticaji Učinak talijanskog tržišta električne energije u 2021. samo povećava žaljenje. „Uprkos brojnim poteškoćama, od krize čipova do pauze i starta“, primjećuje Naso, „električni automobili su ove godine prošli vrlo dobro, a podaci su u skladu s našim prognozama. Sada ostaje da se vidi decembar, ali bi se godina mogla završiti sa 65-70 hiljada kompletnih električnih registracija”. Više nego duplo u 2020. godini, suočeni sa ukupnim tržištem umjesto u dramatičnim problemima. Brojke koje zajedno sa istim evropskim trendom treba da izazovu više od nekoliko razmišljanja u Palazzo Chigi iu nadležnim ministarstvima. “Elektrifikacija transporta je apsolutni, nemilosrdni trend, svima je jasno da se svijet kreće u tom smjeru”, insistira Naso, “nije moguće da se tema od takve važnosti shvati tako olako”.
Apel je stoga vrlo jasan: „Moramo se probuditi. Da li je ideja bila da se potražnji ne daju poticaji za strukturiranje politike ponude? Dobro, ali ni to nije urađeno”. Pri pažljivijoj inspekciji, rizik je da bi se u kontekstu poželjnog oporavka na kontinentalnom automobilskom tržištu – poluprovodnici dopuštaju – Poluostrvo moglo pretvoriti u veliki evropski sakupljač termalnih automobila, s nekoliko dostupnih električnih automobila u zemlje koje su postale privlačnije od strane bonusi.. Veoma opasan “automobil iz Serije B” za ambiciozne ciljeve koje je Italija već postavila. “Bez podsticaja sigurno se nećemo moći ni približiti ovogodišnjim brojkama”, napomenuo je generalni sekretar Motus-E.
Takođe zato što, želimo da dodamo, mnoge će vozače iznervirati i obeshrabriti iznenadni makaz na koncesiji koja je dostigla ljepotu od 10.000 eura. Tim više nakon svih proglasa i zamaha posljednjih sedmica. Ali koliko bi dugo trebalo da se održi mehanizam ustupaka sličan prošlim? “Prema našim proračunima, podsticanje automobila 0-20 g/km CO2 koštalo bi oko 300 miliona eura do 2022. godine i 500 miliona podizanjem praga na 60 g/km. Sve sa sistemom podsticaja do maksimalno 6.000 evra, kao prva verzija eko-bonusa“. Prijedlog Motus-E za fizička lica tada je bio da se postepeno snižavaju za 500 eura godišnje, kako ne bi došlo do suza, dok je za flote tu ideju udruženje već detaljno iznijelo posljednjih mjeseci. Čvor za dopunu Zatim je tu cijela tema punjenja, očigledno počevši od kolona. „U prošlom periodu mreža nije mnogo narasla, u narednih nekoliko nedelja imaćemo zvanične podatke, ali bi trebalo da bude oko 26.500 ukupnih tačaka“, predviđa Naso, „ali sada su velika očekivanja za ubrizgavanje resursa iz NRP (740 miliona €, ur) i od suštinske je važnosti da se lokalne vlasti šokiraju“. Sredstva plana će biti koncentrisana na stubove preko 50 kW, a danas se gotovo samo govori o HPC-u, ali za broj jedan od Motus-E ne smijemo zaboraviti ni sporije kolone: „Unutar dobro strukturiranog također služe one, raspoređene po kriterijumima u određenim područjima u kojima automobili ostaju parkirani nekoliko sati“.
A autoputevi? “Prije svega, očekujemo od ministra Giovanninija, jednog od rijetkih koji je pokazao da je osjetljiv na to pitanje, prihvatite naš zahtjev da javno objavimo planove dilera, koji su isporučeni prije dvije godine, a zatim nestali u zraku. U međuvremenu ćemo učestvovati u konsultacijama Uprave za saobraćaj, kojoj ćemo jasno reći da smo veoma zabrinuti oko vremena postavljanja infrastrukture. U međuvremenu, zahvaljujući globalnom povećanju cijena energije, bez intervencije države, rizik od povećanja javnih naplata je također pojačan. “U posljednjem kvartalu – objašnjava Naso – milion i po eura bi bilo dovoljno da ga spriječi, sad da vidimo šta će biti”.
Strateški rizik U pozadini je najvažnije i strateško pitanje za sistem zemlje, pitanje industrije. Ovdje Naso želi da očisti polje nesporazuma. “Dosta se pisalo o mogućem gubitku od 60-70. 000 radnih mjesta u Italiji kao rezultat tranzicije električne energije“, objašnjava generalni sekretar, istina je, međutim, da je ta brojka ekstrapolirana iz mnogo sadržajnijeg izvještaja, koji kaže i nešto drugo: poslovi su niskog rizika ako ništa nije učinjeno za upravljanje i upravljanje ovim sada neizbježnim procesom. I dodajem, ako Italija nastavi ovako, broj bi mogao biti još gori.
Za ovo se moramo kretati”. „Studije sprovedene na evropskom nivou“, zaključuje Naso, „pokazuju da proširenjem obima analize na sve uključene lance snabdevanja, u periodu 2020-2030. neće biti profesionalnog krvarenja izazvanog električnim automobilom. U prvoj polovini 2022. godine ćemo razviti ad hoc studiju sa Univerzitetom Ca ‘Foscari u Veneciji. Iznenađujuće je da do sada nije bilo ozbiljne rasprave o ovim temama. To govorimo već tri godine: ako se pitanje ne riješi na organski i analitički način, postoji stvarni rizik od ubijanja automobilskog sektora u Italiji. Neoprostiva greška. Sada, ministar ekonomskog razvoja Giorgetti obećava da će se “vrlo brzo pozabaviti ovim pitanjem unutar vlade”. Nadamo se da je to zaista tako.