Tako je rekao senator laburista Toni Šeldon u svom jučerašnjem obraćanju Senatu u Kanberi.
I to je pošten komentar, partijski politički da, ali onaj koji sadrži više od vreće pune zmija u istini.
Ta analogija sa zmijama je prikladna. Smanjenje akciza na gorivo savezne vlade od 22,1 centi po litru u narednih šest meseci je malo više od šećera u periodu uoči ovogodišnjih saveznih izbora. Naravno, reklamirano je kao deo vladine ekonomske strategije u ovim užasnutim vremenima u kojima su cene benzina i dizela postale poster dece rastućih troškova života.
Ali, iako je svaka ušteda na bouzeru dobrodošla, hajde da je pogledamo kakva je: Vlada koja sedi pokušava da kupi vaš glas po ceni od 22,1 centa po litru, a Tim Morison ne sedi previše lepo, ako anketama je verovati
Ali, koliko god se osećala navala šećera nakon žvakanja vreće zmija, pad i posledice nisu tako prijatni.
Taj pad će pogoditi Australijance u džepu u septembru, kada će akciza na gorivo biti vraćena na nivoe kupovine pre glasanja od 44,2 centa.
Međutim, prema Australijskoj automobilskoj asocijaciji (AAA), vozači će zapravo biti teže pogođeni kada jučerašnje smanjenje akcize od 22.1c bude obnovljeno u septembru.
„Bez obzira na izborne rezultate u maju, septembarski blagajnik Komonvelta će imati nezavidan izazov da poveća cene benzina za 22,1 ccpl kada istekne „privremeno“ smanjenje. Takođe je vredno napomenuti da će se povećanje proširiti na 24,2 cpl kada se GST primeni na dodatnu akcizu“, napisao je AAA u jučerašnjem saopštenju.
Pored toga, AAA procenjuje da će smanjenje akciza smanjiti državnu kasu za oko 2,8 milijardi dolara u narednih šest meseci, što je ne beznačajan gubitak za naše opšte prihode.
Iako je uobičajena zabluda da se akciza na gorivo troši isključivo na transportnu infrastrukturu, teško će se nadoknaditi 2,8 milijardi dolara za naš – a to je naš novac – budžet i verovatno će rezultirati smanjenom kritičnom potrošnjom u drugim oblastima.
Ovo nije prvi put da vlada koja sedi pokušava da kupi glasove smanjenjem cene goriva.
Još 2001. godine, Hauardova vlada – takođe suočena sa izborima i koja je prilično zaostala u anketama – uklonila je indeksaciju sa akciza na gorivo. Ranije, u potezu koji je uvela Houk laburistička vlada 1983. godine, akciza na gorivo je bila indeksirana u odnosu na indeks potrošačkih cena, što znači da bi mogla da varira u zavisnosti od preovlađujućih ekonomskih vetrova.
Ali, sa cenom benzina u 2001. koja je porasla na preko 1 dolar po litru (kako čudno) na pumpi i sa uvođenjem nepopularnog poreza na robu i usluge 1. jula 2000. i sa Hauardovom vladom koja se suočava sa izborima i zaostaje u anketama, indeksacija je uklonjena sa akcize na gorivo i ostala je na paušalnoj stopi od 36,5 centi po litru.
Rezultat je bila neznatno niža cena pumpe i devet meseci kasnije, birači su vratili Hauardovu vladu u Kanberu, uprkos tome što su aktuelni čelnici zaostali u anketama.
Akciza je ostala nepromenjena na 36,5 cpl sve dok Abotova vlada nije vratila indeksaciju 2014. godine, što je rezultiralo postepenim povećanjem na 44,2 centi koliko smo uživali do juče.
Godine 2006. tadašnji premijer Džon Hauard rekao je da su rastuće cene goriva „najveća briga u mom političkom životu”, tvrdeći da bi dalje smanjenje napravilo rupu u ekonomiji od koje bi se bilo teško oporaviti.
Ali još veći izazov se suočava sa onima koji su u vladi u septembru. Da li će, kako je izjavio senator Toni Šeldon, današnja vlada LNP-a napustila Australiju sa „poklonom za rastanak“ u obliku 22,1c (ili 24,2c ako je model AAA tačan) gomile para znate šta? Ili će današnja vlada, u gestu ne samo dobre volje prema australijskoj javnosti, već i sa jednim okom na preovlađujućim vetrovima, odustati od ponovnog uvođenja više akcize u igri političke prevlasti?
U međuvremenu, držite na oku večeras odgovor na budžet laburističke opozicije da vidite šta će, ako ništa drugo, moguća novoizabrana albanska vlada uneti na sto za akcize na gorivo.
Za sada, ipak, uživajte u navali šećera dok možete.
