Najveći svetski proizvođači automobila izvršili su raciju u istrazi protiv konkurencije
Neki od najvećih svetskih proizvođača automobila izvršili su prepad u svoje evropske kancelarije preko noći, u okviru široke istrage o antimonopolskom i kartelskom ponašanju u automobilskoj industriji.
Istragu sprovode Evropska unija i Britanska uprava za konkurenciju i tržišta (CMA), a odnosi se na odlaganje otpadnih proizvoda.
Iako nijedno tijelo još nije potvrdilo konkretne ciljeve istrage, Reuters, podružnica Stellantis Opel, BMV, Mercedes-Benz, Ford i Ferrari potvrdili su saradnju prema Rojtersu.
Folksvagen i njegova podružnica Audi odbili su da komentarišu kada su im se obratili, međutim vlasti su verovatno kontaktirale i mnoge druge proizvođače.
„Ovo ponašanje se odnosi na aranžmane za reciklažu starih ili otpisanih vozila, posebno automobila i kombija, koji su u industriji poznati kao „vozila na kraju životnog veka“ ili ELV“, navodi se u zvaničnom saopštenju CMA.
„ELV su vozila koja su kategorisana kao otpad, uglavnom zbog kvara ili nesreće vezanih za starenje, a propisi zahtevaju da se ova vozila odlažu na održiv način.
„Proizvođači vozila moraju svojim kupcima ponuditi besplatnu uslugu za reciklažu ELV, što proizvođači usluga često prepuštaju trećim stranama.
Nejasno je šta se konkretno navodi u vezi sa odlaganjem otpada, ali vlasti mogu verovati da proizvođači ne pružaju usluge reciklaže propisane zakonom ili se dogovaraju da smanje troškove tokom odlaganja.
Drive je kontaktirao Australijsku komisiju za potrošače i konkurenciju (ACCC) kako bi utvrdio da li su slične istrage u toku na lokalnom nivou. Ova priča će biti ažurirana ako više informacija bude dostupno.
Prošle godine Folksvagen, Porše, Audi, Mercedes-Benz i BMV kažnjeni su zbog dogovaranja da se odreknu skupog razvoja tehnologije za smanjenje emisija između 2009. i 2014. godine.
Novčane kazne u vrednosti od približno 2,2 milijarde evra (4,4 milijarde AU) proizvođačima su izrečene u poslednjoj deceniji zbog nekonkurentnih praksi. Kompanije koje su proglašene krivim za kartelsko ponašanje u Evropskoj uniji suočavaju se sa kaznama u visini do 10 odsto njihovog godišnjeg globalnog prometa.
Otkrivanje potencijalnih antikonkurentnih praksi u industriji dolazi kada proizvođači automobila povećavaju cene na rekordno visoke, okrivljujući neefikasnost lanca snabdevanja i nestašice.