Ova poslednja Viktorijina odluka da diskriminiše vozila sa nultom emisijom i doda dodatne oporezive ionako preopterećenom transportnom sistemu, očajnički tražeći remont, predstavlja sramotu za celu zemlju.
U slučaju da niste čuli, Victoria je postala prva država koja je uvela porez na električna, vodonična i priključna hibridna električna vozila (PHEV).
Od 1. jula, viktorijanska vlada će voziti električna i vodonična vozila 2,5 centa po kilometru. PHEV će biti pogođeni sa 2,0 c / km. To znači da će Victorians koji voze automobile EV ili automobile sa vodonikom australijskim putevima u državnom proseku od 15.000 km godišnje platiti dodatnih 375 dolara godišnje za tu privilegiju. Vlasnici viktorijanskog PHEV-a plaćaće dodatnih 300 dolara godišnje povrh akcize na gorivo od 42,7 centi za svaki litar goriva koji kupe.
Naknade će se naplaćivati u vreme obnavljanja registracije i očekuje se da će dodati vladinim kasama 30 miliona dolara tokom četiri godine.
„Moći ćete da fotografišete svoj odometar, a zatim da ga preuzmete na lokaciju VicRoads“, rekao je blagajnik Tim Pallas u sredu.
Poruka koju je poslao ovaj neosmišljeni porez na EV korisnike je da smo država koju motiviraju bezumni grabežljivci, a ne kvalitet života i vođstva. Naši političari bi umesto toga trebalo da iskoriste ovu priliku za remont glomaznog sistema oporezivanja kupovine automobila / vlasništva kako bi se pripremili za budućnost koja nam je potrebna, a ne da dodaju još jedan porez porezu na porez.
Australijski kupci novih automobila već su pogođeni sa do sedam dodatnih državnih i saveznih nameta za kupovinu i vožnju automobila: carina, carina, uvozne carine, porez na porez na luksuzne automobile, akcize na gorivo, CTP, a sada i ovo. To je loša šala koja će učiniti malo više od obeshrabrivanja upotrebe vozila bez emisije štetnih gasova.
Umesto toga, trebao nam je primer pravog vođstva naših političara, a ne ovo hvatanje novca do kolena. Konačno, sistem plaćanja po upotrebi je pravedan, ali to nije to.
Svaki argument da se ovde radi o uravnoteženju tereta izgradnje i održavanja puteva između vozača EV i vozača vozila sa unutrašnjim sagorevanjem duboko je manjkav.
Da, vozači koji ne koriste električnu energiju plaćaju akcizu od 42,7 centi po litru goriva na poklopac, ali to direktno ne znači da korisnik plaća porez. Nekim automobilima treba pet litara da bi se vozili 100 km, drugima treba 15 litara. Pa je li pošteno da neki vozači daju trostruki doprinos „održavanju puteva“ u poređenju sa drugima? Naravno da ne. Pa kako se uvođenje još jednog nepravednog poreza nekako drži kao primer jednakosti?
Setimo se takođe da svaki dolar prihoda od akciza na gorivo nije jednak dolaru potrošenom za izgradnju novih puteva ili održavanje postojećih. Prvo, akciza na gorivo ide u saveznu kasu, dok ovaj novi porez za korisnike EV-a ide u državnu kasu u Viktoriji.
Drugo, podaci federalnog budžeta potvrđuju da se samo četvrtina od 20 milijardi dolara godišnjeg prihoda od akciza nađe put nazad u inicijative drumskog transporta koje podržava Federacija. Taj će se deo smanjivati kako se prihodi od akciza smanjuju, jer sve više Australijanaca prihvata EV. Dakle, ni ovaj novi državni porez ne popravlja ovo. Samo ubrzava dan kada savezna vlada prestaje da podržava infrastrukturu kopnenog transporta.
Ovaj porez takođe ne uzima u obzir veće GST uplate na nivou korisnika od strane vozača EV-a.
Vlasnici električnih vozila koji svoje automobile naplaćuju putem mreže plaćaju više električne energije, a samim tim i više poreza na dodatu vrednost na tu električnu energiju, dok vlasnici električnih vozila koji instaliraju solarne nizove plaćaju GST na kupovinu i ugradnju. Nijedan od tih poreza ne vraća se na održavanje puteva. Sve što ovaj porez na korisnike EV-a obeshrabruje vlasnike EV-a da ulažu u čistiju energetsku budućnost koja takođe smanjuje opterećenje naše stare elektroenergetske mreže.
U redu, igrajmo se ovde đavoljeg zagovornika i pretvarajmo se da podržavamo ovu idiotsku odluku.
Viktorijin korak unazad dolazi samo jedan dan nakon što je ACT dodatno ojačao svoj zahtev kao australijska država koja najviše voli EV, dajući dve godine besplatne registracije svim novim i polovnim EV-ima kupljenim do kraja 2024. To je dodatak postojećim merama kao što su odricanje od carine na električna vozila i nuđenje beskamatnog zajma do 15.000 američkih dolara za kupovinu novog ili polovnog električnog automobila.
U međuvremenu, Južna Australija, koja je takođe predložila korisničku naknadu za električne automobile, povukla se u martu, rekavši da će nadgledati slične mere u drugim državama pre nego što donese odluku.
Najnoviji potez viktorijanske vlade takođe je u suprotnosti sa prethodnim inicijativama koje podržavaju preuzimanje EV-a, poput popusta za registraciju za EV i hibride od 100 dolara.
U maju je Andrevsova vlada takođe pokrenula prvu fazu programa vrednog 100 miliona dolara za dobijanje dodatnih 20.000 vozila sa nultom emisijom na putevima države do 2030. godine. Prva runda programa nudi subvenciju od 3000 USD za prvih 4000 kupaca električnih automobila. Ali dok će se ova subvencija na kraju završiti, podmukli EV porez na puteve neće.
Ovaj porez, u kombinaciji sa australijskim regulatornim povlačenjem standarda o emisijama, stavlja nas još više u rizik da postanemo automobilski treći svet. Očekuje se da će Australija dostići Euro 6 standarde emisija do 2027. godine, čime ćemo zaostati 12 godina za Evropom koja je tamo od 2015. godine, a preći će na Euro 7 2025. godine.
Stavimo se sada na mesto zakonodavaca. Evo našeg golog kostiju za sistem koji bi zamenio Sedam koraka poreznog pakla koji trenutno imamo.
Po našem mišljenju, pošten sistem bi se zasnivao na uticaju vozila na sistem puteva, a ne na kombinaciji registracije i potrošnje goriva kao što je trenutni sistem. Umesto toga, koristimo GVM i pređeni put za izračunavanje naknada za registraciju vozila, koje preimenujemo u Doprinos za puteve, jer je to ono što jeste. Ako vozite težak automobil, plaćate više. Ako vozite više kilometara, plaćate više.
Baš kao i rego, doprinos za puteve prikuplja se godišnje za godinu koja predstoji kada se vaš brojač kilometara odmeri u okviru nove godišnje provere u tehničkom stanju koju takođe sprovodimo. Svako odstupanje između onoga što ste platili i onoga što ste koristili naplaćuje se na vrhu ili refundira po potrebi.
Pod takvim sistemom je moguće da Nissan Patrol od 2750 kg, koji putuje 15.000 km svake godine, plati isto kao i 875 kg Suzuki Svift koji pređe 45.000 km.
U idealnom svetu, naša šema doprinosa na putevima primenjivala bi se na saveznom nivou, a ne država po država, baš kao i ADR-ovi. Svaka država bi dobila deo prihoda na osnovu veličine svog voznog parka i putne mreže i od nje bi se zahtevalo da uloži najmanje 90 procenata u održavanje putne mreže.
Da li vam se sviđa naše rešenje? Ili možda imate bolji?
Da čujemo u komentarima ispod i pokažemo našim političarima da pravi Australci mogu pronaći pametnije rešenje od onog koje su smislili.
