Imao sam prvu saobraćajnu nesreću ove nedelje. Zapravo – dozvolite mi da preformulišem to: doživeo sam prvu saobraćajnu nesreću. Nisam bio za volanom, niti sam bio čak i u automobilu, ali osećao sam se kao da sam svejedno udario bičem. „Dobro sam, ali imao sam nesreću.“
To je upravo ona vrsta telefonskog poziva koje se neko plaši da primi od člana porodice – mada mogu da priznam da je za mnoge poziv daleko, mnogo gori. Moj suprug je sedeo za volanom našeg pouzdanog Subaru Outback-a treće generacije (‘Vojvotkinja’), vozeći se 40km / h glavnom cestom u našem predgrađu, kada je drugi vozač odlučio da izvrši nepromišljeni poluokret direktno na putu naš automobil sa jedva sekund upozorenja. Zvuk sudara bio je dovoljan da zaposlene u obližnjem Audi servisnom centru odvuče od posla i izađe na zabrinutu ulicu.
Moj suprug je uspeo da skrene sa puta i uđe na parkiralište Audi, gde su ga pomoćni mehaničari brzo obavestili da automobil nije bezbedan za vožnju (curilo je tečnosti po celoj zemlji – mrtva poklon).
Osoblje je čak obavestilo mog supruga da su njihove CCTV kamere snimile snimke incidenta, za slučaj da nam zatreba. Stigao sam na lice mesta nekoliko minuta nakon nesreće, jer se dogodila u blizini naše kuće, zapanjen koliko brzo vaš dan može iz lepog preći u ne baš fin, ali sa olakšanjem svi su bili u redu.
Drugi vozač nas je uveravao da ima sveobuhvatno uverenje (kao i mi) i da će sve to rešiti čim se vrati kući. Vreme je bilo od suštinske važnosti jer je naš automobil polako premazivao prednji deo servisnog centra tankim slojem ulja.
Razmenili smo detalje i vratili se kući da smirimo živce. Nikada ranije nisam iskusio ovakve stvari, saznao sam da u ovom trenutku adrenalin popušta i nastaje panika.
Gde je to moguće, uhvatite što više fotografija scene. Oštećenja na vašem automobilu, oštećenja na drugim automobilima, fotografije vozačkih dozvola umešanih, fotografije okoline i fotografije stanja na putu – sve će vam biti izuzetno korisne kasnije kada detaljno opisujete incident za vaše osiguranje.
Za nas je sledeći bio brzi niz događaja i dobrih i loših. Saveti ljubaznih kolega. Nekoliko uznemirenih pregleda snimaka CCTV-a. Mahnita potraga za potvrdom registracije drugog vozača na mreži (odjavljeno). Velikodušni telefonski pozivi izdavača CarAdvicea, Jamesa Varda, koji nude da u međuvremenu sredite dodatni automobil koji će nas pokriti. Telefonski pozivi policiji, za svaki slučaj. Telefonski pozivi našim uspaničenim roditeljima.
Reč neželjenog saveta: otkrili smo da je brzo, nezavisno i odlučno delovanje najefikasniji način za suzbijanje besramne teskobe koja neizbežno prevlada nakon nesreće.
Jutros sam prošetao do mesta nesreće da bih upoznao vozača šlepera. Kad sam stigao, nisam mogao da se ne nasmejem prizoru uništenog Outback-a, okruženog krpama koje upijaju njeno curenje ulja i zaista obaraju kalibar Audijeve inače blistave, besprekorne predgrađe.
Pozdravio sam je, kao što je moj kolega Ben Zachariah vrlo tačno rekao: „Ako je Outback loš, a vaš suprug nije, onda je to učinilo svoj posao“. Audijev servisni tim neuredno je zasmetao u neredu – a da ih nisu ni pitali, zgrabili su ključeve, otvorili automobil i četvoro osoblja ljubazno je gurnulo automobil na mesto vozača šlepera, koji mi je rekao da će se potruditi da spasiti našu voljenu vojvotkinju.
Mehaničari iz servisnog centra koji su, bez oklevanja, stali na ruke i kolena da bi obrisali ulje koje curi. Ljubazna predstavnica osiguranja koja me prva pitala: „Jeste li dobro sa suprugom?“. Izdržljivi vozač šlepera koji mi je rekao da će se „pobrinuti za sve“.
Možemo jedni drugima biti najgori neprijatelji ili najbolji prijatelji za volanom. Svaki put kad sednemo u automobil, moramo se setiti da nismo odgovorni samo za svoju sigurnost, već za sigurnost svakog putnika, pešaka, vozača i biciklista koji nas prođu. Odgovornost je koju niko od nas ne bi trebalo da shvati olako.
