Nisam siguran da li je to lenjost, samozadovoljstvo, arogancija ili letargija u nekim franšiznim prodavnicama. Ali znam da se mnogi samo ne trude dovoljno – dok nastavljaju da pritiskaju svoje dugme za samouništavanje. Uzmite primere distributerskih mreža Land Rover i SEAT. Oba proizvođača ulažu milijarde i proizvode svoje najbolje automobile ikada. Ipak, zauzvrat, njihove mreže su se bacile u poslednje i poslednje u istraživanju vozača struje vozača.
Ako direktori i rukovodioci razvoja dilera kod ova dva velikana ne zahtevaju velike promene na nivou maloprodaje, to bi trebalo da budu. Čak se i ja obožavatelj i bivši kupac obe marke – osećam kao duboko zbunjen. Nikada nisam znao da firma iz Midlenda duže radi, gradi bolje automobile ili se trudim više. U međuvremenu, mreža dilera stiče status najnižeg nivoa za sebe. Dobro urađeno.
Slično je i sa SEAT-om. Na njegovu sedištu u Barseloni razgovarali smo o sebi i vozio trenutne i buduće automobile koji su podjednako bolji ili bolji od onih sa sestrinske marke Volksvagen. Odgovor mreže distributera? Sleepvalking u zoni ispadanja! U 2015. godini SEAT je bio na sličnom iffi teritoriju. Dotična kompanija je pitala da ću obratiti svoju konferenciju da kažem neuspešnim franšizama gde greše. Neplaćen, odrekao sam se vikenda ističući nedostatke u salonu koja sam ranije pozirala. Pet godina kasnije i dalje podupiru četvoro divizije – takođe dom DS, Renault, Mercedes, Nissan i BMV mreže. Svima bi trebalo da budu neprijatno, posebno prodavci Land Rovera, Mercedesa i BMV-a. Takvi vrhunski proizvodi imaju očiglednu privlačnost – ali ne i ako ih dobijaju iz prodajnih mreža najnižih nivoa. Govorim kao novinar i kao potrošač koji u svojoj kolekciji ličnih automobila uvek ima skromne Landie, Merc i BM proizvode.
Bolje – ali još uvek nigde dovoljno dobre – mreže trećeg dela koje predstavljaju (u silaznom redosledu) Audi, VV, Volvo, Hiundai, MINI i Ford. U najboljem slučaju razgovaramo sa trgovcima srednjeg do nižeg kalibra. Razočaran sam, ali nisam iznenađen, jer sam bio kupac franšizama Audija, VV-a, Volvo-a i Forda, i svaki od njih nije uspeo da zadivi.
Kia, Citroen, Jaguar, Vaukhall, Skoda i Mazda drugorazrednih mreža slušaju, uče i čeznu za napredovanjem u elitnoj ligi koju zastupaju dileri koji predstavljaju Lekus, Honda i Toiota, a slede Porsche, Peugeot i underdog MG. Trgovačke mreže od 20 plus usko probijene ili sveobuhvatno razbijene od strane trojice, treba da podsete da Lekus, Honda i Toiota ne čine najbolje vozila na tržištu, ali su blagoslovljeni najboljim mrežama dilera. Rezultat? Iz godine u godinu – često deceniju nakon decenije – kupci ostaju žestoko lojalni, mahom zahvaljujući maloprodajnim trgovinama kremama koji ih predstavljaju na prvoj liniji.
Uz neko opravdanje, takvi potrošači su zaključili da dobra, ali ne sjajna vozila koja poštuje elitna, pouzdana, brižna i deljena porodica zastupnika, je poželjnija od vrhunskog automobila koji slučajno isprska iz mreže koja jednostavno nije dovoljno dobra.
