Evropska unija (EU) objavila je nove tarife do 38,1 odsto na električna vozila (EV) proizvedena u Kini, za koje se navodi da ih je kineska vlada nepravedno subvencionisala kako bi ih pojeftinila za kupovinu u Evropi.
Tarife se kreću od 17,4 do 38,1 odsto – u zavisnosti od toga koliko je proizvođač automobila bio kooperativan u istrazi EU – i zasnivaju se na postojećoj carini od 10 odsto na vozila koja se uvoze u Evropu.
Evropska unija je u saopštenju navela da je “privremeno zaključila” proizvodnju električnih vozila na baterije (BEV) u Kini “koja ima koristi od nepravednog subvencionisanja, što predstavlja pretnju od ekonomske štete proizvođačima BEV u EU”.
U njemu se navodi da je „Komisija kontaktirala sa kineskim vlastima kako bi razgovarala o ovim nalazima i istražila moguće načine za rešavanje problema“, ali ako se rešenje ne može postići, „dažbine će biti uvedene od 4. jula“.
Kineske subvencije i nove tarife EU opisane su kao „kompenzacione“, što implicira da su primenjene na namerno niže maloprodajne cene kineskih električnih vozila u Evropi – umesto na opštu subvenciju za povećanje proizvodnje svih vrsta automobila za prodaju u bilo kojoj zemlji.
Najveća tarifa od 38,1 odsto primenjena je na SAIC, matične kompanije MG i LDV (koji se u Evropi prodaju kao Makus) – i druge brendove koji prodaju električne automobile kineske proizvodnje koji „nisu sarađivali u istrazi“.
Proizvođači “koji su sarađivali u istrazi, ali nisu uzorkovani” biće podložni tarifi od 21 odsto, uključujući BMV, Cheri, GVM, Nio i Kspeng.
BID-ova tarifa će iznositi 17,4 odsto, što će porasti na 20 odsto za Geeli – matičnu kompaniju Volva, Polestar, Lotus i Zeekr.
EU je saopštila da Tesla „može dobiti individualno izračunatu stopu carine u konačnoj fazi“, nakon „potkrijepljenog zahteva“.
Najjeftiniji BID Atto 3 SUV u Nemačkoj košta 37.990 evra – u poređenju sa 41.900 evra za najpristupačniji Hiundai Kona Electric, koji se proizvodi u Evropi.
Kina je uzvratila na tarife, navodeći „tipičan slučaj protekcionizma“ i obećavajući da će „preduzeti sve neophodne mere da čvrsto zaštiti svoja legitimna prava i interese“.
„Pozivamo EU da se pridržava svoje obaveze da podrži slobodnu trgovinu i da se suprotstavi protekcionizmu, i da radi sa Kinom na očuvanju ukupne situacije ekonomske i trgovinske saradnje Kine i EU“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian za međunarodne medije, uključujući Rojters.
Globalni izvoz automobila kineske proizvodnje porastao je za više od 50 odsto prošle godine, prema podacima koje je citirao Rojters, a Kina je sada treći najveći izvor novih motornih vozila u Australiji.
Iako im odluka o oporezovanju kineskih električnih automobila ide u prilog – u zatvaranju jaza u cenama između kineskih i evropskih električnih vozila – vrhunski evropski brendovi automobila kritikovali su nove tarife EU.
U komentarima koje je citirao Rojters, Folksvagen je rekao da „negativni efekti” novih tarifa EU „nadmašuju sve potencijalne koristi za evropsku, a posebno nemačku automobilsku industriju”.
U međuvremenu, izvršni direktor Mercedes-Benza Ola Kalenius rekao je (preko Rojtersa) da je „ukidanje ograničenja i širenje fer i slobodne trgovine dovelo do ekonomskog rasta. Tako da sada ne bi trebalo da idemo u drugom pravcu“.
Jedan od retkih evropskih proizvođača automobila koji prodaju električni automobil kineske proizvodnje (iKs3 SUV) na međunarodnom nivou, BMV je takođe uzvratio tarifama.
„Mogli biste vrlo brzo sebi upucati nogu“, rekao je generalni direktor BMV-a Oliver Zipse, kako citira Rojters, „ne mislimo da je našoj industriji potrebna zaštita“.
Evropske tarife se ne odnose na Veliku Britaniju, pošto je ona napustila Evropsku uniju – ali analitičari upozoravaju da bi Velika Britanija mogla da sledi kako bi sprečila da njene obale budu preplavljene električnim automobilima iz Kine.
Odluka EU usledila je nedeljama nakon što su SAD učetvorostručile svoje tarife na električne automobile kineske proizvodnje sa 25 na 100 odsto, navodeći slične „nepoštene trgovinske prakse“ i kineski „veštački niski“ izvoz.
