Nedavno putovanje u Evropu istaklo je očigledan nedostatak u našem automobilskom pejzažu.
Četvorocikli, ti mikroautomobili na četiri točka, često su savršeno prevozno sredstvo za mnoge ljude, svakako oko evropskih zakrčenih gradova i uskih puteva.
Četvorocikli koji su sve više električni, predstavljaju lepo rešenje za mnoge – iako ne sve – vozače, čija mobilnost treba da se proteže do odlaska od kuće, do posla, škole ili uopšte u granicama svog susedstva i okolnih predgrađa.
Laki za parkiranje, laki za manevrisanje i navigaciju po skučenim granicama unutrašnjih urbanih enklava, četvorocikli su u suštini vozila na četiri točka sa izlaznom snagom u rasponu od 4kV do 15kV i sa ograničenom maksimalnom brzinom od 45km/h.
U Evropi su generalno klasifikovani u istu kategoriju kao i mopedi, motocikli i tricikli i u većini jurisdikcija mogu ih voziti svi stariji od 16 godina koji imaju odgovarajuću dozvolu koja bi im takođe omogućavala vožnju mopeda.
Neke jurisdikcije idu i dalje, kao što je Francuska, gde svako stariji od 14 godina može da vozi četvorocikl pod uslovom da završi osmočasovni kurs vožnje u akreditovanoj auto-školi. Kakav osvežavajući stav.
Australija ima drugačiji pristup ovim mikroautomobilima na četiri točka, naša stroga pravila dizajna (ADR) u vezi sa sigurnošću osiguravaju da se ne mogu registrovati lokalno. Što je malo šteta.
Zamislite Australiju u kojoj je nedavno otkriveno električno vozilo Fiat Topolino bilo dostupno? Ili njegov blizanac podkožni Citroen Ami? Ili manje konvencionalni Renault Tvizi.
Sva tri nude električnu mobilnost i sedenje za dvoje i domet vožnje obično oko 75-90 km. Sada, priznajem da to nije veliki raspon, ali bih se usudio, za mnoge samce i parove koji žive u urbanim sredinama je takođe savršeno adekvatan.
Realnost je da ima dosta nas tamo kojima nije potrebno više od dva sedišta i koji nemaju potrebu da idemo na naše autoputeve i autoputeve. Trenutno, međutim, oni od nas u toj demografskoj niši obično kupuju vozila koja daleko prevazilaze naše dnevne potrebe, ako smo iskreni prema sebi. Lično, ne treba mi SUV, čak ni mali. Ne treba mi čak ni hečbek sa petoro sedišta. Električni automobil sa dva sedišta, kao što je Fiat Topolino, sa dometom od 90 km bi sasvim odgovarao većini mojih automobilskih potreba.
A to bi značilo pristupačno vozilo bez emisija koje se može parkirati čak i na najužem parking mestu.
Sada, pre nego što pokrenete ljute ključeve, shvatam da se naša širom otvorena zemlja znatno razlikuje od Evrope. Shvatam da su naši ADR propisi o dizajnu i bezbednosti vozila tu da nas zaštite.
Ali nemamo dileme da pustimo sve veći asortiman neregistrovanih električnih bicikala i skutera (u nekim državama) na našim putevima, kojima upravljaju nelicencirani vozači. Naročito električni bicikli često mogu da premaše brzine od 60 km/h i veoma smo srećni što im dozvoljavamo da dele naše puteve bez regulatornog nadzora.
