U septembru prošle godine našli smo se u nesrećnoj poziciji da je naš veoma voljeni Honda CR-V VTi-S AVD za 2020. otpisan i potrebna nam je zamena. S obzirom na najveći nedostatak novih i polovnih automobila u istoriji, izbori koje nam je ponudio naš osiguravač su bili Mazda CKS-5 Makk Sport AVD, Subaru Forester 2.5-L ili Subaru Outback AVD.
Za nas je izbor bio očigledan. Išli smo sa Outbackom i nimalo se ne kajemo.
To je natpisna pločica sa slavnom istorijom na crvenom kontinentu, ali nijedna o kojoj sam ikada razmišljao pre nego što sam emigrirao u Australiju.
Odrastajući u Britaniji, Subaru automobili su se svrstali u tri kategorije: Kolin Mekrej koji želi da se nađe u VRKS-ovima sredinom 90-ih; farmeri u šumarcima; i bogati, ali nepretenciozni tipovi iz sela koji su sebi mogli priuštiti kupovinu Range Rovera, ali su se odrekli cene i imidža jednog. Osim tih stereotipa, nisam siguran da bi Outback ikada bio na mom užem izboru za porodični automobil, ali ovde su stvari malo drugačije.
Za početak, Outback ima sve atribute koje želim od porodičnog automobila. Ima hektare korisnog prostora, besprekorne akreditive aktivne i pasivne bezbednosti, plus je udoban, lepo se vozi i (po mom mišljenju) izgleda odlično.
I ne samo to, već dolazi sa veoma dugačkom listom opreme, sa nekim ličnim značajkama koje su električno podesiva prednja sedišta, matrična LED prednja svetla i kompletan EieSight paket bezbednosnih funkcija. AVD je Outback osnovne specifikacije, ali paket kao celina zaista ne izgleda tako.
Da zaronim malo dublje, po mom mišljenju, van svake sumnje dokazuje da su karavan (to je britanski jezik karavan) daleko praktičniji od SUV-ova srednje veličine (Subaru to naziva velikim SUV-om, ali nikog ne zavarava ). Dobar primer za to je da iako je veličina prtljažnika potpuno ista kao i naša prethodna Honda sa zapreminom od 522L, dodatna dužina i širina Outback-a (na račun visine) čine ga upotrebljivijim u svakodnevnom životu sa malim detetom, i on proguta velika kolica plus sve vrste dodataka sa slobodnim prostorom.
Štaviše, ima bar isto toliko prostora u prednjem i zadnjem redu, a uvlačenje i izvlačenje 18-mesečnog deteta pozadi nije ništa teže zahvaljujući činjenici da ima 21,5 cm klirensa. Štaviše, s obzirom da sama sedišta sede nešto niže od zemlje u poređenju sa SUV-om, predlažem da to olakšava onima nižim od mojih 185 cm (tj. većini majki).
Što se tiče klirensa, ovo je još jedan razlog zašto je ovaj automobil tako odličan izbor za Australiju, posebno za porodice sa jednim automobilom sa aktivnim životnim stilom. Može da ide svuda gde će većini ljudi zatrebati, a osim odgovarajućih terenskih 4k4, sumnjam da na tržištu postoji mnogo automobila sa mogućnostima Outback-a (osim Forester-a možda).
Ne radi se toliko o tome da je to odličan automobil van puta (nisam kvalifikovan da sudim, ali pretpostavljam da mi je ponestalo veštine pre nego što to uradi), već da je tako prokleto udoban i siguran kad god se nađete na šljunak ili zemlja u regionalnim područjima ili nacionalnim parkovima.
Drugi razlog zašto je taj razmak od tla toliko koristan je da nikada ne morate da brinete o uzemljivanju prednjeg dela dok se vozite po prednjim terenima i van njih, ili u našem slučaju, našem sopstvenom prilazu. Ovo je opet nešto što je prilično važan faktor u Australiji koji sam otkrio.
Što se tiče vožnje, jedna oblast u koju sam sumnjao pre nego što sam preuzeo ovaj automobil bila je kombinacija motor/pogon. Recenzije u ovoj oblasti su se kretale od otvorenog podsmeha do „meh“, što je, zajedno sa činjenicom da je motor prirodni aspirator, bio razlog za zabrinutost.
Odrastajući u Britancu, nikada nisam vozio automobil bez turbo motora koji je osećao nešto skoro brzo, a automobili na benzin sa prirodnim usisavanjem bili su nešto što su naši roditelji vozili 80-ih i 90-ih i bili su sinonim za slabe performanse. Skoro uvek sa ‘1’ na početku cifre zapremine, nisu imali snagu, ekonomičnost goriva i prefinjenost.
Nasuprot tome, najveći deo moje sopstvene vožnje bio je tokom ere moderne dominacije turbo-dizela u Evropi sa obrtnim momentom bez napora, niskim obrtajem, glavnom karakteristikom VV-a, BMV-a i Vaukhall-a koje sam vozio kao službena vozila tokom protekle decenije ili tako. Sve ovo me je zabrinulo o tome šta je izgledalo kao takav motor za povratak u inače modernom automobilu.
Još uvek imam svoju krivicu što se još nisam upustio u hibrid/EV, ali iz perspektive performansi nisam morao da brinem. U kombinaciji sa osmostepenim CVT-om, motor se uklapa u karakter Outback-a kao rukavica, pružajući lake i tihe performanse po gradu, glatko krstarenje autoputem i, za moje uvo, prijatno zvučno režanje boksera kada guram dalje.U redu, to definitivno nije VRKS, ali nije ni slab kao mnogi japanski/korejski 2,0-litarski SUV-ovi srednje veličine sa usisavanjem u kategoriji ispod 40.000 dolara, i izgleda da ne pati od potrebe da da se okreće kako bi izvukao maksimum iz sebe. Ovo čini mnogo prijatnijim iskustvom u normalnim uslovima. Osim toga, čak i ako jeste, zvuk je tako dobro izolovan da je minimalno nametljiv.
Zapravo mi se sviđa glatkoća CVT iskustva sada kada sam na to navikao. A pošto ne vozim redovno drugo vozilo, nikada se ne osećam kao da je tromo ili dosadno, posebno pri ubrzanju pri kotrljanju kada se kreće od 60–100 km/h.
Što se tiče upravljanja, Outback se veoma povoljno upoređuje sa bilo kojim SUV-om koje sam vozio, a udobnost u vožnji je jednako dobra. Ukratko, smatram da je Outback veoma prijatno mesto za provođenje vremena po gradu i na dužim putovanjima po zemlji.
Međutim, ekonomičnost potrošnje goriva je pomalo razočaravajuća u 2022. Tokom prvih 2000 km koje sam vozio, imam u proseku 8,2 L/100 km u odnosu na tvrdnju od 7,4, tako da nije daleko. Za kontekst, moje kilometre su verovatno 60/40 ruralno u odnosu na gradsko/prigradsko, tako da ako većinu svoje vožnje vozite u oblasti metroa, verovatno će biti veće, a ako živite usred ničega, verovatno možete da se uporedite sa potraživanje.
Što se tiče bezbednosti, ovo nam je bilo veoma važno kada smo tražili vozilo za zamenu. Kao AVD model, naša Honda je imala HondaSense, ali najnoviji EieSight je daleko sveobuhvatniji. Čitao sam pomešane kritike o tome kako ovo deluje sa stanovišta vozačkog iskustva, ali za mene sam uglavnom otkrio da se pokreće kada je potrebno, a ne pre.
Svakako nisam osetio da je prepotentan, i sve to postepeno dovodi do osećaja koji dobijam da je ovo automobil dizajniran da smanji opterećenje vozača (a ne da ga zameni), što čini bezbednije iskustvo. Adaptivno krstarenje je dobro kalibrisano i kontroliše brzinu i uzbrdo i nizbrdo bolje od većine. Čak ima i podešavanje za podešavanje karakteristika ubrzanja; nešto sa čime se ranije nisam susreo.
