Robert Kiyosaki, autor bestselera „Rich Dad Poor Dad“ i poznati zagovornik Bitcoina, imao je oštre reči za američki obrazovni sistem. Po njegovom mišljenju, škole učine mlade da rade za “lažan novac”, da slepo prihvataju inflatorne valute, loše mirovinske planove i sistem koji, kako on smatra, favorizuje bogate na štetu srednje klase i siromašnijih.
Glavni Kiyosakijevi stavovi
- Prema Kiyosakiju, škole i profesori promovišu standardni obrazac: idi na fakultet, nađi posao, radi vredno, štedi i ulaži u planove poput 401(k), koji su, po njemu, prepuni nekvalitetnih sredstava.
- On kaže da “siromašni ostaju takvi jer nemaju predstavu šta je pravi novac”. Taj “pravi novac” bi po njemu bio nešto čvršće, vrednije — tipa zlata, srebra, nafte ili Bitcoina.
- Centralne banke su u njegovim rečima “kriminalne organizacije” i “marksističke” po metodama — štampaju novac koji, kako tvrdi, koristi bogatima, dok slabi klase gube kupovnu moć.
- Podsetio je da inflacija nije nevina: ako ste držali 1.000 dolara u 2000. godini, danas bi ta suma vredela skoro 47% manje, ako uzmete u obzir pad kupovne moći.
Bitcoin, inflacija i oprez prema ETF-ovima
- Bitcoin je po Kiyosakiju jedna od glavnih alternativa slabljenju fiat valuta. U poslednjih pet godina cena Bitcoina je porasla za preko 900%, što ga čini značajnim kandidatom za “hedž” protiv inflacije i slabljenja tradicionalnog novca.
- On otkriva da poseduje oko 60 BTC-a, čija vrednost u ovom trenutku iznosi više miliona dolara. Takođe koristi prihode od iznajmljenih nekretnina da reinvestira u Bitcoin, Ethereum, zlato, srebro i naftu.
- Naglasio je da ETF-ovi (fondovi kojima se trguje na berzi) jesu jednostavan način za ulazak u investicije za prosečne ljude, ali ih smatra “papirnim sredstvima” sa rizikom, na primer, u slučaju bankovne panike.
Kritike sistema obrazovanja i saveti za budućnost
- Kiyosaki smatra da bi finansijska pismenost trebala biti važan deo školskog obrazovanja — deca bi trebala da uče ne samo da rešavaju matematičke zadatke, već da razumeju šta znači inflacija, realna vrednost novca i kako da se zaštite od finansijskih zamki.
- On poziva mlade ljude da preispituju savete koje dobijaju: da li su vekovni obrazovni i karijerni putevi stvarno sigurni, da li štediš i ulažeš u nešto što zadržava vrednost kroz vreme.
- Savetuje da se izbegavaju obrasci poput oslanjanja samo na platu, štednju u uslovima visoke inflacije i planove koji zavise od sistema koji, po njemu, povećava nejednakosti.
Kontekst i posledice
- Ove ideje nisu izolovane: Kiyosaki nije jedini ko upozorava da fiat valute gube vrednost i da obrazovni sistemi davno nisu prilagođeni ekonomskim realnostima danas.
- U uslovima kada su troškovi života u porastu, plata stagnira, a troškovi obrazovanja rastu, ovakvi stavovi nalaze plodno tlo među ljudima koji osećaju ekonomski pritisak.
- Njegova poruka može motivisati promene: škole koje uvedu finansijsku pismenost, studenti koji istražuju alternativne oblike investiranja, porodična finansijska edukacija — sve su to mogući pomaci.
Kritički pogled
- Iako Kiyosakijevi argumenti privlače pažnju, postoje i razlozi za oprez: inflacija je složen fenomen, uzrokovan mnogim faktorima van same politike štampanja novca. Potrošačka potražnja, energija, porezi, globalne krize — sve to utiče.
- Bitcoin i druge “tvrde” imovine mogu biti nepredvidive; visoka volatilnost, regulatorni rizici, tehnička i operativna pitanja nisu bez značaja. Nije svaka osoba spremna ili sposobna da uđe u digitalna sredstva bez razumevanja rizika.
- Postavlja se pitanje koliko su obrazovni sistemi uopšte fleksibilni da se prilagode, jer promene programa mogu biti spore, a interesi mnogih aktera — nastavnika, univerziteta, vlasti — različiti.
Zaključak
Robert Kiyosaki ponovo otvara raspravu koja postaje sve važnija: kako obrazujemo mlade da razumeju novac, vrednost i finansijsku stabilnost u svetu u kojem fiat novac često gubi snagu, a ekonomija se brzo menja.
Njegova poruka je jasna: ne prihvataj automatski stare obrasce, istražuj alternative, učiti realne finansijske lekcije i ulagati u imovinu koja zadržava vrednost.
Za čitaoce: ovo može biti poziv na samoedukaciju — finansijska pismenost nije luksuz, već potrebna veština za moderne uslove.
